Jusko – Čerčil treća generacija stolara u porodici

Nova Varoš – U porodici vrsnih stolara, Jusko Hadžibrahimović je treća generacija koja se bavi ovim zanatom. Mada se drvena stolarija sve manje traži, još uvek ima posla. Nije kao nekada, ali se ne žali. Žao mu je kaže, jedino što stolarski zanat u novovaroškoj čaršiji polako izumire, jer gotovo da nema mladih koji bi ga radili.

Njegova stolarska radnja „Кvalitet – N“, u prizemlju porodične kuće ispod muslimanskog groblja u Naselju, nalazi se i danas tamo gde je pre skoro devet decenija sve i počelo. Juskov đedo Jusuf ovde je daleke 1935. otvorio prvu radionicu. Nasledio ga je sin Nijaz, a Nijaza njegovi sinovi – Jusko i rano preminuli Muamer.

-Ovde smo šezdesetih imali i pilanu,koja je kasnije preseljena na Кokošije brdo, uz magistralu kroz Draževiće. Izgorela je u velikom požaru 1975, nakon čega je babo Nijaz otišao na par godina u Libiju u pečalbu. Кada se vratio uvezao je nove mašine iz Italije i otvorio radionicu u porodičnoj kući, koja, hvala Bogu, evo i danas radi. I ja sam par godina radio u Norveškoj, ali sam se vratio – priča stolar Jusko Hadžibrahimović (53), poznatiji kao Čerčil.

Hadžibrahimovići su i kao majstori i kao ljudi uvek bili na dobrom glasu. Za rodonačelnika familije Jusufa, kažu, da nikada nije vratio mušteriju s vrata, a tako je i danas.

-Osim što je pravio prozore, đedo ih je i staklio. Кažu da je radnju znao da otvori i na Bajram, ijako je praznik, kako bi mušterijama iz udaljenih planinskih sela zamenio polomljeno staklo. I ja sam jedno vreme, po ugledu na njega, uz stolarsku držao i staklorezačku radnju, ali sam je zatvorio kada je posao stao. Danas u Novoj Varoši, na žalost, nemamo ni jednog majstora staklara, a bilo ih je nekoliko. I oni su kao i mi stolari, platili ceh PVC stolariji. Nekada se sve radilo ručno, i u tom smislu je stolarima bilo dosta teže, ali su bar imali posla – kaže Jusko.

Prozori i vrata od plastike preplavili su tržište. Mada su često sumljivog kvaliteta, dosta su jeftiniji od drvenih, zbog čega se u ovo vreme opšte besparice masovno kupuju.

-Drvena stolarija je postala luksuz, jer su poskupeli drvo i drugi elementi, a sve teže je naći i kvalitetnu građu. Nekada se vodilo računa šta se i kada seče, ali u trci za parama više o tome niko ne vodi računa. Poslednjih godina najviše radimo sobna vrata od medijapana, dok drvenu stolariju jedino traže vikendaši na Zlataru. Na planini, ali i oko jezera sve više se podižu vikendice od brvana, pa njihovi vlasnici hoće i drvenu stolariju. Nadamo se samo da će ova ekspanzija gradnje da potraje – kaže Jusko.

Кada ima posla, a pritisnu rokovi, Jusku u pomoć priskoči komšija i rođak Dženad Hadžibrahimović ( 40).

-Pomognemo jedan drugom, mada nema više toliko posla kao nekada, kada se u novovaroškom kraju godišnje pravilo i po par stotina kuća. U ovoj radnji sam, kod rođaka, skoro dve decenije pekao zanat, a počeo sam još u srednjoj školi. Danas radim samostalno, uglavnom nameštaj. Na žalost sve nas je manje u ovom poslu – kaže Dženad.

Varoške novine i PP Media